Простране степе јужне Русије су у прасторији биле дом номадских сточара. У античко доба, Понтска степа је била позната под именом Скитија. Скитија се протезала све од Дунава на западу па до граница Кине на истоку, а владавина овог народа одржала се негде до 2. века п. н. е. До краја антике, Сармати, народ скитског порекла, владали су западом Скитије. Од 8. века п. н. е. старогрчки трговци су донели своју цивилизацију преко трговачких центара у Танаису и Фанагорији.
Између 3. и 6. века нове ере, Босфорско краљевство, хеленистички ентитет који је наследио грчке колоније, је било уништено таласом инвазија ратоборних племена, као што су Хуни и Евроазијски Авари. У 3. и 4. веку нове ере готско краљевство Ојум је постојало у јужној Русији, све док га нису покорили Хуни. Хазари, туркијски народ, је владао долином доње Волге између Каспијског језера и Црног мора све до 10. века.
Преци данашњих Руса су Словенска племена, за које неки историчари сматрају да су живели у шумским областима Пинских мочвара. Источни Словени су постепено населили западну Русију у два таласа: један је ишао од Кијева према данашњим градовима Суздаљ и Муром, а други од Полоцка ка Новгороду и Ростову. Од 7. века па надаље, Источни Словени су чинили већину становништва западне Русије и полако су и мирно асимилирали староседелачке угрофинске народе, као што су Мерја, Мурома и Мешчера.
|